Praznici,vreme za roštilj ili neko ozbiljnije putovanje , da se otvori sezona .

Sedimo mi u klubu i pričamo gde bi mogli za praznik , negde po Srbiji ili preko , da se skine prašina nakupljena preko zime i na motorima i na nama . I tako pade dogovor da se ide za Austriju – Beč , a vodič i domaćin je Aca malex , poznaje Beč kao Sopot a i tamo ima kuću.

I tako nas sedmorica (Vita , bucko ,Pjer,Aca, General, sestrić i ja ) rešismo da krenemo na put po Evropi od 4 do 5 dana . Od gomile stvari koje treba poneti za sve te dane , najvažnije je kišno odelo, maj je to . Skup je na Zmaju (benz. pumpa ) pošto svi dolazimo sa različitih strana , sipanje goriva , zadnji dogovor i krećemo . Iskusna ekipa, vreme oblačno ali toplo 25-26 C , baš onako lepo za vožnju, brzo prolazimo Galeniku , Bataju i hvatamo pravac (nigde krivine ni na vidiku) za Novi Sad . Auto put, sve široko ravno smor za motoriste . Priroda počinje da se budi i da farba polja i drveće u one najlepše prolećne boje,  maslačak se žuti , a mlada pšenica se zeleni miriše zemlja, celo polje je kao Van Gogovo platno, više gledam okolo i pozadi nego put ispred sebe . Stajemo samo kada plaćamo putarinu i vozimo dalje. Negde posle NS a pre Subotice , tu oko Bačke Topole ,Aca ostaje bez goriva . Imamo gorivo a nemamo čime da izvučemo iz rezervoara , i tu nastupa Vita „mladi izviđač „ od „slamčica“ za sokove improvizuje „crevo“ i problem je rešen , idemo do prve pumpe. Sipamo gorivo i pravac granica Horgoš. Od BG do Horgoša ima oko 200 km , do Budimpešte još toliko ili preciznije 180 km .Granicu prelazimo rutinski preko reda ipak smo mi motoristi , nižu se mesta Segedin, poznat po Rama namazima iz doba kada se donosila hrana, zatim Kečkemet , put je odličan Honda klizi , mogla bi i brže ali ja je obuzdavam. Vozimo dalje, nižu se km , promiču naselja , sve uredno ravno široko. Vreme počinje da se menja , oblaci do malopre sivi kao olovne cevi za vodu (one stare sada je uglavnom  plastika ) počinju da se crne , oblaci se uz vrteli pa samo lete tamo vamo , nije dobro , temperatura pada , vetar se pojačava , malko majske kiše ništa strašno . Obilazimo Budimpeštu, tranzit  i dolazimo u lepu kafanicu , vreme je da se ruča .Samo posluženje a u ponudi svega,više vrsta jela , salata , kolača , sladoleda ma praznik za sva čula i organe a najviše za stomak. Klopa, pa cigareta za pušače, ubismo 45 min, sati je oko 16 h , a napolju kao da će ponoć , samo crno nema sivog , temp. 14 C a iz Bgd a smo pošli sa 25 C. Oblačimo kišna odela , punih stomaka, preko postojeće garderobe , smeh kada vidim ove pored mene i njihove muke . Krećemo onako „debeli“, stislo kišno odelo ne da da se pomerim , ali prija toplo mi, temperatura sa svakim km pada , počinje kiša . Ulazimo u provalu oblaka , kiša kao da pada i odozdo , voda na sve strane , mrak , hladno 8 C vidljivost na 10 m. Gledamo Vitu u narandžast om odelu (kao svetionik na moru ali bukvalno ) toliko je vode bilo svugde po nama i oko nas . Vozimo brzo 150 km , da bi se voda razlila sa vizira i bolje se videlo , Aca ima veliki vizir , koji magli sa unutrašnje strane , mora da se izbaci sa strane da bi video put , a od puta vidimo samo Vitu , i svetla auta koja pretičemo . Kamioni prave vodenu zavesu, polako se natapaju čizme , voda nađe put i kroz pantalone i baš tamo kod rezervoara , kiša pojačava , sve je hladnije , vidljivost na 5 m , a mi nepopuštamo,  na momente vozim na slepo ,gde da ih izgubim . U daljini kraj puta svetla , pumpa , svraćamo da se ne podavimo i na tankujemo , šestoro  ko fali ? Spas tražimo ispod velike nastrešnice  bnz pumpe , silazimo sa motora onako natopljeni još teži , ko fali ? Gledamo se prepoznajemo , prozivamo se po imenima …Bucka nema . Na momenat olakšanje , on je iskusan sada će on , da li je video da smo skrenuli ? Trebalo bi da se već pojavi , polako mi postaje još hladnije , vreme leti a ustvari se ne pomera, trebalo bi da se već pojavio , svi gledamo u tom pravcu, ma prošao nas je , sačekaće nas uz put , iskusan je , ali ?  Točimo gorivo a oči na  putu , ćutimo . Više nije hladno , nema kiše (i ako pada istom žestinom ), idemo što pre, granica je blizu tu nas čeka ? Taj deo puta ništa nisam primetio, vozili smo kao hipnotisani . Stižemo na granicu , nema Suzukija , da li smo se samo udaljili , možda je trebalo da se vratimo još sa pumpe…. ? Idemo po vinjete pa ćemo da vidimo šta ćemo .Ulazimo u kućicu , sa desne strane šalteri za prodaju vinjeta , u sredini sale On , pa gde ste ! tada sam saznao kakav je taj osećaj kada je Pinki video Tita , gde si bre bucko j….. , čvrst zagrljaj , dobro je idemo dalje. Izlazimo , sedamo na motore , kiša malo popustila , granica,  grabimo prema Beču . Kiša jenjava , put dobar , polako počinje gužva  kako se približavamo Beču , svi veliki gradovi su isti. Aca vozi prvi zna put kao svoj džep (a on je prilično dubok xe xe ) probijamo se kroz gužvu , kroz ulice , Beč lep sve čisto uređeno vidi se da kroz njega nisu gazile vojske i rušile , branili ga neki Srbi  tamo dole na granici od turske vojske… , i sada po sle nekoliko vekova dolaze njihovi potomci na čeličnim „konjima “ pokisli , umorni ali ponosni da ga „osvoje“ . Na 30atk km od Beča je naš smeštaj . Lepa vila , topla , sa toplom vodom , velikim krevetima to je ono što nam treba sada sutra ćemo u osvajanje .

Posle prospavane noći , a noć je bila koncert bečkih dečaka , ne zna se koje više hrkao to je zvonilo na sve strane , Bucko , Pjer , Aca su sa sprata a General iz prizemlja tako da je sve pokriveno zvukom. Ipak je Pjer „prvi glas Bečkih dečaka „ . Posle doručka krećemo u osvajanje Beča . Dolazimo do Štefan placa , to je glavna šetačka ulica . Tu nalazimo mesto da ostavimo motore , oko nas gomila turista , tradicionalne kočije , besna kola , spomenici , biblioteka , Franc Jozef muzej grada osnovan 1869 god  , prodavnice poznatih brendova , banke  i kiosk hot dog Bosna . A ispred red i to popriličan , tu su kinezi , nemci ma koga sve nema , red je da i mi stanemo i ekonomski pomognemo zemljaka . E , a dobre mu kobaje , one bele , pa sa kačkavaljem , a od priloga …pivo naravno , čeka nas lepa šetnja , ispariće . Idemo Bečkim ulicama , sve bre čisto kao da živi neki narod sa druge čiste planete , prosto mi nelagodno , nema onog našeg „šarma „ Idemo prema Štefan trgu , ulica popločana , čista , ulični zabavljači  nekako su veseli (ne kao kod nas ) , svetle izlozi . juvelirnice , garderobe , obuća , koža , Mocart kugle onako  uvijene u onu zlatnu foliju sa likom najboljeg kompozitora 17 veka ,( genija koji je napisao veliki broj opera kao što su Figarova ženidba , Čarobna frula…i svašta još , umro je mlad sa 35 god u bedi ) sijaju iz onih staklenih činija . Dolazimo pred katedralu sv Stjepana , ili Štefana  a ona visoka nakinđurena , rađena malo u renesansi malo u gotici , i to u 13 i 14 veku ustvari to su dve crkve, prva je „ normalna „ u obliku broda a na južnoj strani nalazi se toranj visok , šiljat, teško ga je opisati.. videćete sliku . Utisak je da ne znaš gde  pre da pogledaš , mnogo ljudi što turista , poslovnih ljudi , običnih šetača , ali svi su opušteni , imam utisak da svi znaju gde će , nigde ne žure , verovatno je to malo povezano sa standardom . Kako god, mi se na šeta smo , vreme je da se pođe dalje. Popodne smo proveli  više nego u prijatnom odmoru , još se osećamo umorni od puta.

Noć je prošla u koncertu poznatih izvođača „bečkih dečaka“, doručak raznovrstan obilan , oblačimo opremu i idemo da vidimo gde je to naš Aca uzeo kuću a i da malo pomognemo koliko umemo i možemo. Mesto se zove Oberfallobrunn , na 10 km od mesta gde smo se smestili . Vreme se promenilo sunčano , a mesto malo , naravno čisto lepo ušuškano , dosta malih porodičnih radnji , lepih trgova , iz prepleta nih sa nizom širokih ulica , oivičenih brojnim kućicama onim na lakat sa velikim kapijama , sve podseća na one vojvođanske gradiće , tj austrijske u vojvodini . Zgrada na „ lakat „ po dubini veliko dvorište , usko ali dugačko ima će tu posla . Zgrada već sređena , donji deo , lepo dosta prostora ima i mesta za veliko potkrovlje , rešili smo malo da uredimo dvorište . Pošto je dan bio lep a brzo smo završili sa poslom , idemo za Češku tu je na 30ak km od nas. Lep majski dan, put kao da su ga pravili inženjeri iz Nase , a okolina uređena, svaka travka „očešljana „ njive crne , a obrađene kao da su lenjir om izvlačili linije , znači da ne veruješ , zadivljujuće . Nedaleko od granice ima tržni centar , zabavni park , restorani , veliki parking i sve to u „fazonu“ Excalibur-a , toliko sadržaja da ti treba celi dan da sve vidiš . Tu je „palo „ slikanje , obilazak prodavnica , svetle izlozi a iza , čokolade , cigarete, viski od 240.000 e , tehnike ma svega ima . Kada smo završili sa dečijim radostima krećemo dalje , u prvo mesto koje se zove Znojmo . Gradić , naravno čist sređen , trgovi popločani kockom , klupice , parkovi , poslastičarnice , sve podređeno turistima , samo mi nije jasno kada su sve to tako sredili , kako se ne isprlja , kako neki papir ne zaluta po ulici …kakav su to narod ?. Zgrade se naslanjaju jedna na drugu u različitim bojama , kao šarena kompozicija , sa kitnjastim ornamentima oko prozora i vrata  sve izgleda kao uramljena slika . Puni utisaka kako je sve pod konac ,  kada će kod  nas da bude taj konac , vraćamo se onim „nasa“ putem nazad za Beč , spavanje pa sutra u nove pohode .  Dan treći. Danas idemo u prodavnicu „igračaka“ za velike dečake pod nazivom Louis. A  tamo svega , jakne kožne sa „rosi“ detaljima , vanucci , daineze , polo,  duchinni…vise sa čiviluka i „zovu“ da ih probamo. Na drugoj strani cele police pod kacigama, onako šarenih , uglancanih , svih boja , veličina , marki jet , ful face , flip – ap , kros, marke nolan, shark…i druge. Police sa pantalonama , pa obuća , čizme, patike ,   rukavice , letnje, zimske, kišna odela , bisage, koferi , sprejevi za lance , ulja . Poseban deo sa uljima , svećicama , raznim delovima za naše ljubimce . Treba doći pa uživati u gledanju i kupovini i odvojiti , pa dobar deo dana za to . Umorni ali sa osmehom , punih ruku stvari koje smo pazarili i lepo ispražnjenih džepova , odosmo na ručak . Dan, onako majski lep , ulice Beča čiste , ravne , umeren saobraćaj , tramvaji kao iz prodavnice novi , zelenilo i cveće, gde god je bilo mesta . Idemo kući , da se spremamo, sutra idemo dalje za Sloveniju . Dan 4. Jutro na periferiji Beča, premišlja se da li da pozove sunce na nebesku pozornicu ili da ga zaboravi danas , ka go god odluči mi smo se spremili i krećemo, još slikanje i odo smo . Izvlačimo se iz ulica i ulazimo na auto put , a tada gas . Vreme oblačno, vetar pomalo smeta , ali željni vožnje „ pržimo „ po onim njihovim putevima bez mane . Dolivamo gorivo , kafu sa nogu , i idemo dalje Nisam ni primetio kada smo prošli granicu , ta EU , gde su redovi, gužva , kakva im je to „grana“?. A nisam primetio je i razlog putevi , kao da ih je ista ekipa pravila . Dolazimo u Maribor negde oko pola 4 , valjalo bi da se ruča . Nalazimo lep trg (koliko puta sam  napisao lep , a kada je sve tako, tamo preko) , tu parkiramo motore, tu je i restoran sa baštom (i nije nešto lep xe xe ) . Tu smo imali mali incident , konobar koji je zaboravio da je tu da radi a ne da glumi i bude duhovit , moglo je da ga skupljaju sa pločnika da smo pustili generala da mu „objasni“ kako treba da se ponaša . Posle ručka i odmora ( onaj  konobar se više nije pojavio ) krećemo dalje . Put nas vodi u HR Međumurje , kod prijatelja sa kojima treba da se vidimo . Cesta , je i dalje rad iste ekipe , imamo oko 100 km brzo dolazimo do Varaždina , malo smo se pro muvali ,  grad kao i svi ostali , i krećemo za međumurje ,tačnije u Čakovec . Međumurje smešteno na tromeđi Hrvatske,Slovenije, Austrije, is preseca no rekom Murom , ušuškano u dolini pokraj reke a oivičen okolnim brežuljcima koje su vredni ljudi pretvorili u vinograde  sa kojih grožđe prerađuju u vrhunska vina. Ceo kraj je pitomina sređena , polja ,kuće , putevi ,vidi se uticaj okolnih kultura . Ljudi vredni radni i imaju svega , raspoloženi nasmejani , okrugli ,  kažu za sebe da vole da rade ali i da potroše i vole da prime i ugoste prijatelje. Sačekao nas je Nikola Novišček i njegov drugar Zvonko zvani Zvone (ja sam mu kum ). Gde ste , kako ste putovali , širok osmeh , zagrljaj , sedite , kafa , raki ca , sada možemo, tu smo . I oni su motori sti i uglavnom voze harlije ,ima ih 10 atak i zajedno idu na vožnje. Malko smo se o krepili , a sada idemo u restoran da se skroz okrepimo. Vozili smo par kilometara krivudavim putem , kroz lep kraj ne mnogo nastanjenim , do objekta . Veče je proteklo u lepom raspoloženju, Vita je pričao viceve jedno 4 sata , više i nismo mogli da se smejemo , a jelo se i pilo „ al se dobro jelo baš „ . Sve što je lepo ima kraj, tako i ovo druženje , idemo na počinak . Do kreveta ima da se vozi , onako zagrejani  krećemo , pratimo domaćina koji kao da vozi reli , mrak kao u buretu , put ne poznajemo , Aca vozi ispred mene  drži tempo , vozimo oštro na ivici , ko da zaostane u onom mraku u tuđoj zemlji . I tako dođosmo do hotela , koji pripada našem domaćinu , podelili smo se po sobama , kupatilo, krevet , kraj . Dan 5 . Lepo smo se na spavali , spakovali stvari , pregledali motore , malko „prsnuo „lanac , i to je to . Iskoristio sam vreme dok su se ortaci pakovali da malo prošetam i vidim gde smo . To je kompleks objekata na dva sprata sa po 20 tak soba lepo organizovano u prostoru , preko puta tenisko igralište ,  staze za šetnju , lepo zeleno , pitomo za odmor pravo mesto inače naziv mu je Železna Gora . Krećemo , sati je oko pola 10 , idemo do Franja na doručak . Inače Franjo je vlasnik ozbiljnog hotela ,( ima svoju vinari ju Tomšić ), vino belo pod nazivom Muškat žuti , to mi je bilo favorit zato sam i zapamtio naziv inače ima i crno i roze . Par km i dolazimo do mesta Sv Martin , tu nas čeka ostatak ekipe domaćina . Prijatan susret sa nasmejanim ljudima tu su predstavnici IPE ……. milicije ……… , fudbalski trener , inače svi ili voze ili su vozili motore a dobri ljudi . Vreme prolazi čeka nas put do Bgd-a , ali domaćin ne popušta , probajte oaj vincek , pa ovo jelo , šta ćemo nije red da ih „ljutimo „ pa navali . Uz priču  smeh dobar zalogaj i dobru kapljicu , vreme brzo prolazi . I tako polako smo ustali došli do pred vrata ali tu je zaseda , vincek putni , ili ti još po jednu za srećan put. Sunce  visoko na nebeskom svodu hvata najbolju putanju ka zapadu kada smo mi seli na motore . Pozdravili se sa fenomenalnim prijateljima oni to jesu i uz policijsku pratnju krenuli na auto put . Prijatelji zdravo ostajte Beograde eto nas . Pred nama je put od 490 km , pa oko 5h na motoru vreme toplo , vedro bez vetra , idealno za putovanje osim što smo mi malko umorni od celo jutarnjeg uživanja . Brzo smo na granici prelazimo , sada vozimo po našoj Srbiji , šta je sada ? Da nije guma ? Gledam sve je tu , sem onih „nasa „ puteva , biramo traku koja ima manje zakrpa , pogledam okolinu tu su zarasle njive , korov koji raste uz ogradu i on bi na put , poneka kesa plastična naravno , njive šarene negde je niklo negde tek treba , ali tu je ono sunce , ne ono od preko ovo je ono naše, toplo što miluje , vetrić koji šapuće dobro do šlicu , osvajačima na svojim metalnim ljubimcima . Biće i ovde i lepše i bolje ali i ovako je naša i najlepša zemlja , Beograd . Poznatim strmim pomalo zaguljenim  putem ulazimo u klub u NAŠU KUĆU .

TEXT : GORAN VUCKOVIC

GALERIJA